Активност Савеза

Скупштина Савеза удружења стечајних управника Србије је донела одређене одлуке у виду усвојених докумената и наложила председнику Савеза удружења стечајних управника Србије да о томе извести научну, судску и другу стручну јавност, надлежне институције, организације и медије, што се овом приликом и чини.
Савез удружења стечајних управника Србије жели да упозна стручну и ширу јавност у земљи да су у току активности везане за измену законских прописа који се односе на стечајну регулативу, а у истом послу не учествује Савез удружења стечајних управника Србије као струковно удружење.

Обзиром да је у стручној јавности почело да преовладава мишљење о потреби формирања КОМОРЕ СТЕЧАЈНИХ УПРАВНИКА СРБИЈЕ као професионалне асоцијације налик адвокатској комори, комори судских извршитеља, комори јавних бележника и коморама правосудних и других професија, радна група без присуства представника научне и друге стручне јавности и без присуства струковног удружења - СУСУС, сачинила је нацрт Закона о изменама и допунама Закона о стечају - нов Закон који садржи низ лоших решења, према нашем мишљењу, која могу проузроковати несагледиве и штетне последице у судској, управној и општедруштвеној пракси као и јавном мњењу.
Стечајни управници Србије желе јавно да предоче да су, не само они као оперативни извршиоци, већ и други органи и странке у стечајном поступку, а понајвише СУД који спроводи поступак и стечајни повериоци који у том поступку очекују намирење свог дуга, постали жртве бирократске узурпације дела извршне власти која најновијим законским одредбама покушава да противно основним начелима  правног система, од једног судског поступка, какав је по својој правној природи стечајни поступак, сачини централизовани управни поступак, да изменама Закона дерогира правне институте судске власти и да их измести у органе управе са врло јасним циљем да судбина свих страна у стечајном и ликвидационом поступку зависи од воље појединаца.
Основно начело стечаја је начело судског спровођења поступка. Надзор над радом стечајног управника обављају стечајни судија, одбор поверилаца и скупштина поверилаца. Стечајни судија одлучује по приговорима на рад стечајног управника. Стечајни управник ради у интересу стечајне масе и колективног намирења поверилаца. Стечајни управник је за свој рад одговоран својом личном имовином.

Како Закон о стечају не предвиђа ограничења за стечајног судију у вршењу надзора, јасно је да је улога регулаторног тела - Агенције за лиценцирање стечајних управника и какву одговорност оно има према стечајном судији, стечајној маси и повериоцима. То је у директној супротности са начелом судског спровођења поступка.

Агенција за лиценцирање стечајних управника има уграђен конфликт интереса. Неспојива је функција стечајног управника, са функцијом издавања лиценци и функцијом надзора. Ово се најлакше види на примерима у којима постоје дужничко поверилачки односи међу стечајним дужницима. Стечајни управници ће одлучивати о пријавама потраживања које ће АЛСУ подносити у име својих дужника и обратно. Стечајни управници ће седети у одборима поверилаца у стечајевима које води АЛСУ и обратно. Стечајни управници ће водити парнице код којих ће са друге стране бити АЛСУ. Са становишта поверилаца, НЕДОПУСТИВО је да АЛСУ има било какав утицај на рад стечајног управника који заступа њихове интересе.

Постојање овакве Агенције је потпуно непотребно и супротно начелима стечаја као судског поступка и супротно интересима стечајне масе и колективног намирења поверилаца. Али и поред свега тога Агенција за лиценцирање стечајних управника је и стечајни управник у стечајним поступцима над привредних друштвима која су у већинском државном или друштвеном капиталу. То је још већи сукоб интереса од напред набројаних.

За развој професије стечајног управника потребно је оформити КОМОРУ СТЕЧАЈНИХ УПРАВНИКА и на њу пренети јавна овлашћења издавања лиценци и надзора над радом стечајних управника. Надзор над радом стечајних управника мора бити строго, јасно и недвосмислено дефинисан са посебном пажњом да се не задире у независност рада стечајног управника.
Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о стечају садржи бројне ризике за настанак корупције у његовој примени.
Након упознавања са текстом нацрта Законао изменама и допунама Закона о стечају, стиче се утисак да се доношењем оваквог Закона жели:

-    вршити контрола великог дела српске привреде кроз стечај,
-    да се стечајни поступак измести из стечајног суда или стечајни суд потпуно маргинализује и
-    вршити контрола над радом стечајних управника - предузетника.

Потпуно је јасно да то представља КЛАСИЧАН СУКОБ ИНТЕРЕСА и МОГУЋНОСТ ЗА КОРУПЦИЈУ.
 
Уколико Влада Републике Србије усвоји овакав нацрт Закона или сличан, отвориће на свом прагу широм врата корупцији против које се иначе бори. То би била и велика сметња за улазак у Европску унију.

Надамо се да се то неће десити обзиром да су Влада Републике Србије и Народна Скупштина Републике Србије усвојиле Националну стратегију за борбу против корупције још децембра 2005. године.
Један од кључних елемената Националне стратегије за борбу против корупције је управо отклањање могућности за корупцију.
Најважнији циљеви Националне стратегије за борбу против корупције су трајно отклањање услова за настанак корупције и спречавање сукоба интереса у јавном сектору.

Савез удружења стечајних управника Србије осуђује покушаје нестручне измене стечајног поступка и јавно позива истакнуте представнике научне, судске и извршне власти као и представнике медија и других стручних организација да се активно укључе и дају свој допринос у борби против бирократске самовоље и друштвено опасног понашања у нормирању и пракси стечајног и ликвидационог поступка.

Због тога све наведено треба схватити као врло добронамерне напоре Савеза удружења стечајних управника Србије да укаже како би усвајање оваквог или сличног Закона било врло друштвено опасно.

Савез удружења стечајних управника Србије уједно позива све оне који учествују у изради предлога прописа у стечајној области или одлучују о томе да упуте позив Савезу удружења стечајних управника Србије ради активног укључивања Савеза удружења стечајних управника Србије у исти посао и приближавања ставова у интересу државе и грађана.
 

Председник Савеза - стечајни управник
Добривоје Петровић
дипл. економист
тел. 063/222-191

Документа за преузимање

ПРЕДЛОГ ЗА ПРОШИТЕЊЕ РАДНЕ ГРУПЕ

ЗАХТЕВ МИНИСТРУ ПРИВРЕДЕ 22.10.2016.
ЖАЛБА ПОВЕРЕНИКУ 26.11.2016.
ДОПИС МИНИСТРА 05.11.2016.
РЕШЕЊЕ РАДНА ГРУПА 05.11.2016.
ПРЕДЛОГ ЗА ПОБОЉШАЊЕ НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ
УСТАВНОМ СУДУ СРБИЈЕ - ПРЕДЛОГ ЗА УТВРЂИВАЊЕ НЕЗАКОНОСТИ 25.10.2016.
ДОПИС ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 10.11.2016.
ДОПИС АГЕНЦИЈИ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ 18.11.2016.
ДОПИС САВЕТУ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ 18.11.2016.

 

СУСУС послао дописе Националној алијанси за локални економски развој, Немачкој организацији за техничку сарадњу (ГИЗ) и U.S. Agency for International Development у којима су обавестили наведене о упоредној анализи Закона о изменама и допунама Закона о стечају, Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника с једне стране и досадашње праксе у стечајној области, с друге стране, где смо мишљења да наведена законска решења нису допринела смањењу могућности злоуботреба и корупције већ су се могућности злоупотреба и корупције повећале!

Дописе можете погледати на овим линковима.

Допис - Националној алијанси за локални економски развој
Допис - Немачкој организацији за техничку сарадњу (ГИЗ)
Допис - U.S. Agency for International Development

 

СУСУС послао дописе Америчкој привредној комори, Делегацији ЕУ у Републици Србији, Канцеларији за европске интеграције, НЕМАЧКО-СРПСКОЈ привредној комори и ПЛАЦ-у у којима су обавестили наведене о упоредној анализи Закона о изменама и допунама Закона о стечају, Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника с једне стране и досадашње праксе у стечајној области, с друге стране, где смо мишљења да наведена законска решења нису допринела смањењу могућности злоуботреба и корупције већ су се могућности злоупотреба и корупције повећале!

 

Допис - Америчкој привредној комори - AMCHAM SERBIA
Допис - Делегацији Европске уније у Републици Србији
Допис - Канцеларији за европске интеграције
Допис - НЕМАЧКО-СРПСКОЈ привредној комори (AHK SERBIA)
Допис - POLICY AND LEGAL ADVICE CENTRE - PLAC

СУСУС послао дописе Адвокатској комори града Београда и Адвокатској комори Србије у којима су обавестили наведене о упоредној анализи Закона о изменама и допунама Закона о стечају, Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника с једне стране и досадашње праксе у стечајној области, с друге стране, где смо мишљења да наведена законска решења нису допринела смањењу могућности злоуботреба и корупције већ су се могућности злоупотреба и корупције повећале!

Допис - Адвокатској комори града Београда

Допис - Адвокатској комори Србије


НАЦРТ ЗАКОНА
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ

 

 

Члан 1.

У Закону о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11 - др. закон, 71/12-одлука УС и 83/14) у члану 1. став 3. реч: „продајом“ замењује се речима: „из вредности“.

 

Члан 2.

У члану 13. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„Ако су у стечајном поступку намирени сви повериоци у целости стечајни поступак се обуставља без одлагања“.

Досадашњи став 2. постаје став 3.

У досадашњем ст. 3. и 4, који постају ст. 4. и 5, речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 3“. 

 

Члан 3.

У члану 22. став 3. брише се.

 

Члан 4.

У члану 28. после става 1. додају се нови ст. 2, 3. и 4, који гласе:

            „Ако се у закуп издаје имовина која је оптерећена разлучним или заложним правом, или правно лице у оквиру којег постоји имовина оптерећена разлучним, односно заложним правом, стечајни управник је дужан да обавештење о томе достави и разлучном, односно заложном повериоцу, а таква радња се може предузети само уз добијање сагласности разлучног, односно заложног повериоца који, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, учини вероватним да се његово обезбеђено потраживање може намирити из оптерећене имовине.

Сматраће се да је сагласност из става 2. овог члана дата ако се разлучни, односно заложни поверилац, у року од осам дана од пријема писаног захтева стечајног управника за давање такве сагласности, о томе не изјасни доставом поднеска суду.

На образложени захтев разлучног, односно заложног повериоца, суд може продужити рок из става 3. овог члана једанпут за највише 30 дана, за потребе прибављања нове процене предметне имовине.

Досадашњи став 2. постаје став 5.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 6. речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 5.“.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 7. речи: „из става 3.“ замењују се речима: „из става 6.“.

У досадашњем ставу 5. који постаје став 8. речи: „из ст. 3. и 4.“ замењују се речима: „из ст. 6. и 7.“.

 

Члан 5.

У члану 32. став 3. речи: „три четвртине“ замењују се речима: „две трећине“, а речи: „али постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника“ бришу се. 

Став 4. брише се.

Досадашњи ст. 5, 6, 7. и 8. постају ст. 4, 5, 6. и 7.

 

Члан 6.

У члану 35. став 4. брише се.

Досадашњи став 5. који постаје став 4. мења се и гласи: „На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине поверилаца и чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца“.

Досадашњи ст. 6, 7, 8. и 9. постају ст. 5, 6, 7. и 8.

У досадашњем ставу 10. који постаје став 9. реч: „двотрећинском“ брише се.

У досадашњем ставу 11. који постаје став 10. речи: „скупштина поверилаца има положај“ замењују се речима: „сви повериоци су чланови“.

Досадашњи став 12. постаје став 11.

 

Члан 7.

У члану 36. став 4. речи: „70%“ замењују се речима: „50%“.

 

Члан 8.

У члану 37. став 1. тачка 2) речи: „одбор поверилаца“ замењују се речима: „чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца“.

 

Члан 9.

У члану 38. став 1.  речи: „одбор поверилаца“ замењују се речима: „чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца“.

После става 1. додаје се нови став 2. који гласи: „Стечајни судија закључком констатује који повериоци су чланови одбора поверилаца у смислу става 1. овог члана.“

У досадашњем ставу 2. који постаје став 3. реч: „девет“ замењује се речју: „седам“.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 4. после речи: „одбора поверилаца“ додају се речи: „из става 1. овог члана“.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 5. после речи: „одбора поверилаца“ додају се речи: „из реда стечајних поверилаца“.

Досадашњи ст. 5, 6. и 7. постају ст. 6, 7. и 8.

У досадашњем ставу 8. који постаје став 9. речи: „суду, стечајном управнику и свим повериоцима“ замењују се речима: „суду и стечајном управнику“, а после речи: „доставе“ додају се речи: „ контакт адресу, телефон и“.

Досадашњи став 9. постаје став 10.

Досадашњи став 10. који постаје став 11. мења се и гласи: „Члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца разрешава скупштина поверилаца.“

После става 11. додаје се нови став 12. који гласи: „Стечајни судија може разрешити члана одбора поверилаца уколико не извршава обавезе прописане овим законом  или уколико је члан одбора изабран супротно одредбама овог закона.“.

У досадашњем ставу 11. који постаје став 13. речи: „стечајни управник оспорио у  целости или у делу који представља најмање две трећине пријављеног потраживања“ замењују се речима: „оспорено у целости“.

Досадашњи став 12. који постаје став 14. мења се и гласи: „Ако стечајни судија или скупштина поверилаца разреши члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца или члан одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца да оставку на чланство у том одбору или ако члану одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца престане чланство у том одбору у складу са ставом 13. овог члана, одбор поверилаца може да кооптира новог члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови члан тог одбора.“

Досадашњи став 13. брише се.

 

Члан 10.

После члана 38. додају се називи и чл. 38а и 38б, који гласе:

 

„Избор члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца

 

Члан 38а

На првом поверилачком рочишту разлучни повериоци бирају једног члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.

Право гласа у смислу става 1. овог члана имају сви разлучни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поверилаца поднели пријаву потраживања.

За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине, сходном применом члана 35. став 3. овог закона.

Разлучни повериоци гласају сразмерно висини оног дела свог потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине, у смислу става 3. овог члана, а одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца.

Разлучни повериоци могу у било ком тренутку разрешити члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и изабрати новог члана одбора поверилаца.

У случају да члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца да оставку на чланство у одбору поверилаца или му из других разлога престане чланство у одбору поверилаца, разлучни повериоци су дужни да у року од 30 дана од дана престанка чланства у одбору поверилаца изаберу новог члана одбора из реда разлучних поверилаца.

Састанак разлучних поверилаца у смислу ст. 4. и 5. овог члана могу заказати разлучни повериоци који имају обичну већину свих гласова разлучних поверилаца  у смислу ст. 3. и 4. овог члана.

Разлучни повериоци из става 6. овог члана дужни су да:

1) обавештење о заказаном састанку доставе стечајном судији најкасније 15 дана пре дана одржавања тог састанка;

2) оглас о заказаном састанку објаве у Службеном гласнику Републике Србије, најкасније 15 дана пре дана одржавања састанка.

Разлучни повериоци на састанку из става 6. овог члана бирају разлучног повериоца који ће водити тај састанак. 

Ако разлучни повериоци у року из става 6. овог члана не изаберу члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и у истом року о томе не обавесте стечајног судију и одбор поверилаца, одбор поверилаца може да кооптира новог члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца, односно стечајних поверилаца ако ниједан разлучни поверилац не прихвати такав избор, коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови члан одбора.

 

Формирање одбора поверилаца од стране суда

 

Члан 38б

Ако се на првом поверилачком рочишту не изаберу чланови одбора поверилаца:

1) дужност чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца врше четири  стечајна повериоца, осим лица повезаних са стечајним дужником у смислу овог закона, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна необезбеђена потраживања;

2) дужност члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца врши разлучни поверилац за којег стечајни судија закључком из тачке 1) овог става утврди да поседује највећи износ потраживања за који постоји вероватноћа намирења из оптерећене имовине.

У случају из става 1. овог члана, ако стечајни дужник нема разлучних поверилаца, дужност чланова одбора поверилаца врши пет поверилаца, осим лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна потраживања.“

 

Члан 11.

У члану 39. став 2. после речи: „тог одбора“ додају се запета и речи: „ као и када то затражи члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.“

У ставу 3. речи: „више од половине чланова одбора поверилаца“ замењују се речима: „из става 2. овог члана“.

Став 5. мења се и гласи: „Седницама одбора поверилаца присуствује стечајни управник на позив одбора поверилаца, само ако је потребно да у вези са предложеним дневним редом пружи потребна појашњења или информације, или ако је затражено његово изјашњење по неком питању. Стечајни управник нема право гласа.“

 

Члан 12.

У члану 45. став 5. после речи: „стечајни судија“ додају се запета и речи: „по службеној дужности,“.

 

Члан 13.

            После члана 53. додаје се назив члана и члан 53а, који гласи:

 

„Овлашћено стручно лице (проценитељ) и ажурирање процене вредности

 

Члан 53а

Овлашћено стручно лице (проценитељ) у поступку стечаја мора бити лице које поседује лиценцу за вршење одговарајуће врсте процена у складу са посебним законом.

У случају да за вршење одговарајуће врсте процена није донет посебан закон, послове овлашћеног стручног лица може обављати лице које поседује одговарајућа знања и уписано је у листу коју води надлежни орган за вршење таквих послова процене,  односно вештачења.

У случајевима где овај закон прописује да процена која се подноси суду не може бити старија од 12 месеци, тај услов ће се сматрати испуњеним и ако подносилац уз процену која је старија од 12 месеци суду достави писану потврду, не старију од 12 месеци, да је та процена и даље важећа, издату од стране истог овлашћеног стручног лица (проценитеља).“

 

Члан 14.

            У члану 62. став 2. тачка 2) мења се и гласи:

„2) забранити плаћања са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, ако у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника нису блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;“

После става 2. додају се нови ст. 3, 4, 5. и 6, који гласе:

„Ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате, стечајни судија може решењем из става 1. овог члана дозволити плаћања са рачуна уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.

Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија утврђује  решењем из става 1. овог члана за које намене се могу вршити плаћања с рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.

Мера из става 2. тачка 4) овог члана може се изрећи само ако је суд изрекао и меру из става 2. тачка 2) односно меру из става 3. овог члана.

Рачуни стечајног дужника који су на дан подношења предлога за покретање стечајног поступка блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка - остају блокирани и даље до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.“

Досадашњи став 3. постаје став 7.

Став 4. брише се.

У досадашњем ст. 5. и 4. који постају ст. 8. и 9. речи: „става 2.“ замењују се речима: „ст. 2. и 3“.

 

Члан 15.

            У члану 70. став 1. тачка 8) после речи: „рочишта“ додају се речи: „када се одржава и прва седница скупштине поверилаца“.

 

Члан 16.

            У члану 73. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

            „Ако је решење о отварању стечајног поступка по жалби укинуто, а у поновном поступку стечајни поступак је поново отворен, правне последице стечајног поступка настају почетком дана када је прво решење истакнуто на огласној табли суда.“

            Досадашњи став 2. постаје став 3.

 

Члан 17.

            После члана 93. додају се називи  и чл. 93а, 93б, 93в и 93г, који гласе:

           

„Пропуштање адекватне заштите, односно смањење вредности имовине

 

Члан 93а

У случају изрицања мере забране извршења и намирења из члана 62. став 2. овог закона или у случају забране извршења и намирења из члана 93. става 1. овог закона стечајни дужник, односно стечајни управник су дужни да обезбеде адекватну заштиту имовине, на начин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.

Стечајни судија, на предлог стечајног управника, разлучног или заложног повериоца, који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, доноси одлуку о укидању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из члана 93. став 1. овог закона у односу на имовину која је предмет обезбеђења, на период од шест месеци почев од дана објаве огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако:

1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имовину која је предмет разлучног права тако да је њена безбедност изложена ризику, или

2) се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.

Уместо одлуке о укидању мера обезбеђења или забране извршења и намирења из става 2. овог члана, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет обезбеђења потраживања предлагача одређивањем једне или више од следећих мера:

1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнада за стварне или предвиђене губитке;

2) замена имовине или одређивање додатне обезбеђене имовине довољне да надокнади смањење вредности или губитак;

3) подела прихода или дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет обезбеђеног потраживања разлучном повериоцу, до висине његовог обезбеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка;

4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;

5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.

 

Имовина која није од значаја за реорганизацију,

 односно за продају правног лица

 

Члан 93б

Стечајни судија, на предлог разлучног или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног, односно заложног права, сачињену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) која није старија од 12 месеци, доноси одлуку о укидању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из члана 93. став 1. овог закона у односу на имовину која је предмет обезбеђења, на период од шест месеци почев од дана објаве огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца.

Стечајни судија неће донети одлуку о укидању мера обезбеђења односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно за продају стечајног дужника као правног лица.

 

Заједничке одредбе за укидање мера обезбеђења,

односно забране извршења и намирења

 

Члан 93в

О предлогу из члана 93а и члана 93б овог закона стечајни судија одлучује решењем, у року од 15 дана од дана пријема предлога. У случају укидања мера обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни судија по правноснажности тог решења објављује оглас о укидању мера обезбеђења, односно забране извршења и намирења сходном применом члана 71. став 3. овог закона, а предлагач је у обавези да по закључку суда предујми трошкове објављивања овог огласа, у супротном суд ће одбацити предлог.

На решење из става 1. овог члана право жалбе имају стечајни управник, одбор поверилаца и разлучни, односно заложни поверилац, који има разлучно односно заложно право на имовини која је предмет тог решења.

Лица повезана са стечајним дужником у смислу члана 125. овог закона немају право на подношење предлога из члана 93а и члана 93б овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.

По правноснажности решења о укидању мера обезбеђења, односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана, стечајни управник нема право да на било који начин располаже имовином која је предмет решења, укључујући давање у закуп или оптерећивање те имовине.

У случају да је поступак уновчења имовине која је предмет предлога из члана 93а и члана 93б овог закона  у току, рок из става 1. овог члана почиње да тече по неуспелом окончању тог поступка.

 

Последице пропуштања уновчења имовине од стране разлучног,

односно заложног повериоца

 

Члан 93г

У случају да разлучни, односно заложни поверилац пропусти да уновчи имовину која је предмет решења о укидању мере забране извршења и намирења из члана 93а или 93б у року од шест месеци од правоснажности тог решења, стечајни судија ће по службеној дужности донети решење којим ће констатовати да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена.

На предлог разлучног, односно заложног повериоца поднет пре истека рока из става 1. овог члана, стечајни судија може једанпут продужити рок из става 1. овог члана највише за шест месеци, ако разлучни односно заложни поверилац достави доказ да је поступак намирења из те имовине у току.

По правоснажности решења из става 1. овог члана стечајни управник стиче право продаје и располагања имовином сходно одредбама овог закона.“

 

Члан 18.

У члану 104. став 1. тачка 3) после речи: „стечајне масе“ додаје се запета и речи: „укључујући и као последица ништавих правних послова;“.

У тачки 4) запета на крају се замењује тачком и запетом и додаје се тачка 5) која гласи:

„5) настала на основу кредита, односно зајма узетог у смислу члана 27. став 2. овог закона и члана 157. став 1. тачка 3) овог закона, а поверилац по том основу ће имати обавезу да стечајног управника у року од 30 дана од дана отварања стечаја обавести о постојању и износу таквих обавеза, у супротном неће имати право на затезну камату за било какво кашњење у плаћању од стране стечајног дужника током стечајног поступка.“

 

Члан 19.

У члану 105. став 2. речи: „стечајни дужник или треће лице“ замењују се речима: „треће лице у било којој фази поступка“, после речи: „ствари које“ додају се речи: „држи без правног основа, а које“, а после речи: „стечајни судија може према“ бришу се речи: „стечајном дужнику или“.

 

Члан 20.

У члану 113. став 2. после речи: „признатих и оспорених потраживања“, додаје се запета и речи: „као и редослед намирења разлучних и заложних поверилаца“.

 

Члан 21.

У члану 117. став 1. после речи: „упућује се на парницу“, додају се  речи и запета: „или арбитражни поступак уколико испуњава услове за арбитражни поступак,“, а после речи: „прекинутог парничног“ додају се речи: „или арбитражног“.

Став 2. мења се и гласи: „Поверилац који није поступио по упуту из става 1. овог члана, губи то право и својство стечајног повериоца за оспорено потраживање.“

У ст. 3, 4, 5. и 6. реч: „парница“ замењују се речима: „парница или арбитража“ у одговарајућем броју и падежу.

 

Члан 22.

            У члану 117а став 2. реч: „прималац“ замењује се речју: „пријемник“.

            Ст. 3. и 4. бришу се.

            После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

            „Пријемник потраживања има право да тражи исправку коначне листе утврђених потраживања.“

 

Члан 23.

            У члану 118. став 1. реч: „парница“ замењују се речима: „парница или арбитража“ у одговарајућем броју и падежу.

 

Члан 24.

            У члану 123. став 1. после речи: „да се радњом оштећују повериоци“ додаје се запета и  речи: „као и ако су правни посао односно правна радња стечајног дужника предузети без накнаде или уз незнатну накнаду “.

 

Члан 25.

            Члан 124. брише се.

 

Члан 26.

            У члану 126. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

1) „закључивања уговора о кредиту, односно зајму у смислу члана 157. став 1. тачка 3) овог закона и давања обезбеђења по том правном послу, као и  узимања кредита или зајма у складу са чланом 27. став 2. овог закона и давање обезбеђења по том правном послу;“.

 

Члан 27.

            У члану 131. став 1. тач. 1), 3) и 4) бришу се.

            У ставу 3. после речи: „одбор поверилаца“ додају се речи: „и овлашћени предлагач плана реорганизације.“.

 

Члан 28.

Назив члана и члан 132. мењају се и гласе:

           

„Начин уновчења и метод продаје

 

Члан 132.

По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.

У случају да стечајни управник предлаже продају целокупне имовине или имовинске целине стечајног дужника или продају стечајног дужника као правног лица, дужан  је да прибави процену целисходности таквог начина уновчења у односу на продају појединачне имовине стечајног дужника коју израђује овлашћено стручно лице (проценитељ) и да такву процену достави суду, одбору поверилаца  и сваком разлучном, односно заложном повериоцу који има обезбеђено право на имовини која је обухваћена таквом продајом.

Одбор поверилаца, разлучни и заложни поверилац овлашћени су да уложе примедбу на процену из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана пријема, у ком случају ће суд, на основу савесне и брижљиве оцене, закључком  утврдити целисходност предложеног начина продаје и одговарајући део купопродајне цене на којем разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења у складу са чланом 133. став 12. овог закона. 

Продаја имовине, односно правног лица врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом (метод продаје), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.

Уз сагласност одбора поверилаца стечајни управник може ангажовати домаћа или страна лица стручна за вршење продаја јавним надметањем ако је предмет продаје уметничко дело, односно други специфичан предмет продаје за који постоји специјализовано тржиште или ако сматра да ће се таквим ангажовањем остварити већа јавност продаје и повољније уновчење. 

Предлог продаје из става 2. овог члана мора садржати све услове такве продаје, укључујући и трошкове ангажовања стручних лица. 

Ако се продаја врши јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, стечајни управник је дужан да огласи продају у најмање два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије и на интернет страни овлашћене организације и то најкасније 30 дана пре дана одређеног за јавно надметање или достављање понуда.

Изузетно, ако су трошкови оглашавања несразмерно високи у односу на вредност предмета продаје стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, може огласити продају на начин другачији од начина прописаног ставом 4. овог члана. 

Оглас нарочито садржи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.

Продаја непосредном погодбом може се извршити искључиво ако је такав начин продаје унапред одобрен од стране одбора поверилаца и уз прибављање претходне сагласности разлучног, односно заложног повериоца ако:

            1) је имовина која се продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права и

2) предложена купопродајна цена не покрива износ његовог обезбеђеног потраживања и

3) претходно није покушана продаја јавним надметањем или јавим прикупљањем понуда.“

 

 

 

 

Члан 29.

У члану 133. став 1. речи: „Пре продаје имовине стечајни управник“ замењују се речима: „Стечајни управник“, после речи: одбору поверилаца“ додају се речи: „разлучни, односно заложним“, а речи: „начину уновчења, методу продаје, роковима продаје и обавештење о процени целисходности из члана 132. став 2. овог закона“ замењују се речима: „начину уновчења, методу продаје и роковима продаје“.

У ставу 2.  речи: „јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда,“ бришу се.

После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

„Стечајни управник је дужан да обавештење из става 2. овог члана у року из става 2. овог члана достави овлашћеној организацији.“

Досадашњи ст. 3, 4. и 5. постају ст. 4, 5. и 6.

У досадашњем ставу 6. који постаје став 7. речи: „се продаје“ замењују се речима: „је обухваћена продајом“, а речи: „предложи повољнији начин уновчења имовине, о чему одлучује стечајни судија“ замењују се речима: „поднесе примедбу на предложену продају, укључујући и предлог повољнијег начина уновчења, односно метода продаје имовине.

Досадашњи став 7. који постаје став 8. мења се и гласи:

„Одбор поверилаца, повериоци и друга заинтересована лица, осим разлучног, односно обезбеђеног повериоца из става 7. овог члана, могу у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји поднети примедбу на предложену продају из разлога непоштовања одредби овог закона или националних стандарда о управљању стечајном масом у припреми или спровођењу продаје.“

После става 8. додаје се нови став 9. који гласи:

„О примедбама из ст. 7. и 8. овог члана одлучује стечајни судија закључком у року од осам дана, а продаја се не може спровести пре доношења одлуке суда.“

Досадашњи став 8. који постаје став 10. мења се и гласи:

„После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца, као и разлучног, односно заложног повериоца који има обезбеђено право на имовини која је обухваћена продајом, у року од осам дана од дана извршене продаје“.

Став 9. брише се.

Досадашњи ст. 10. и 11. постају ст. 11. и 12.

Досадашњи став 12. који постаје став 13. мења се и гласи:

„Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити  одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину.“

После става 13. додаје се став 14. који гласи:

„Решење из става 12. овог члана објављује се на огласној табли суда и доставља разлучном, односно заложном повериоцу који има обезбеђено право на имовини која је обухваћена продајом и на њега жалбу могу поднети сва заинтересована лица.“

Досадашњи став 13. постаје став 15.

 

 

Члан 30.

После члана 133. додаје се назив члана и  члан 133а, који гласе:

           

„Обавеза нуђења на продају

 

Члан 133а

Стечајни управник је дужан да сваки део имовине који је предмет разлучног, односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству.

Стечајни судија може, на образложени предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана продужити највише једном за највише шест месеци, ако за одлагање продаје постоје нарочито оправдани разлози.

У случају укидања мере забране извршења и намирења из члана 93x. овог закона, долази до застоја рока из става 1. овог члана за време током којег стечајни управник нема право да врши продају предметне имовине.

Ако је имовина из става 1. овог члана предмет поднетог захтева за враћање имовине у складу са законом којим се уређује враћање имовине и обештећење, рок из става 1. овог члана почиње да тече правноснажним окончањем поступка за враћање имовине и обештећење.“

 

Члан 31.

У члану 135. став 3. брише се.

 

 

Члан 32.

У члану 136. став 5. брише се.

Досадашњи став 6. постаје став 5.

У досадашњем ставу 7. који постаје став 6. речи: „на основу уговора о продаји стечајног дужника као правног лица, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката“ замењују се речима: „на начин прописан чланом 133. став 13. овог закона“.
 

Члан 33.

После члана 136. додају се називи и  чл. 136а, 136б, 136в и 136г, који гласе:

           

„Право приоритета разлучног, односно заложног повериоца у случају продаје правног лица, целокупне имовине или имовинске целине

 

Члан 136а

У случају када је предмет подаје стечајни дужник као правно лице, целокупна имовина стечајног дужника или имовинска целина, разлучни и заложни повериоци који су имали обезбеђено право на било ком делу имовине који је обухваћен таквом продајом имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном учешћу вредности имовине која је предмет обезбеђеног права у односу на процењену вредност предмета продаје, у складу са проценом из члана 132. став 3. овог закона.

Полагање цене од стране разлучног или заложног повериоца

 

Члан 136б

Ако је купац имовине или правног лица разлучни или заложни поверилац који има право приоритетног намирења из средстава остварених продајом, разлучни, односно заложни поверилац има право да своје обезбеђено потраживање пребије са износом купопродајне цене и то на следећи начин:

1) у случају да његово обезбеђено потраживање премашује износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 11. овог закона, увећан за преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења;

2) у случају да његово обезбеђено потраживање не достиже износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 11. овог закона, увећан за разлику до пуног износа купопродајне цене.

 

Сагласност одбора поверилаца и разлучног, односно заложног повериоца

 

Члан 136в

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине:

1) ако је понуђена цена мања од 50% процењене вредности предмета продаје, стечајни управник је дужан да такву понуду без одлагања достави одбору поверилаца и продаја се може спровести ако је одобри одбор поверилаца;

2) ако би део средстава остварених продајом, на који право приоритета има разлучни, односно заложни поверилац у складу са чланом 136б овог закона био мањи од 50% процењене вредности имовине која је предмет његовог разлучног, односно заложног права, у смислу процене из члана 132. став 3. овог закона, стечајни управник је дужан да такву понуду без одлагања достави том разлучном, односно заложном повериоцу и продаја се може спровести ако је одобри тај разлучни, односно заложни поверилац.

У случају давања потребних одобрења из става 1. овог члана, стечајни управник је дужан да прихвати такву понуду и спроведе продају.

 

Право прече куповине разлучног, односно заложног повериоца у случају продаје непосредном погодбом

 

Члан 136г

Када је имовина која је предмет продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права, разлучни, односно заложни поверилац може да у року од пет дана од пријема обавештења из члана 133. став 6. овог закона обавести суд и стечајног управника да прихвата да купи предмет продаје под истим (или за стечајног дужника повољнијим) условима из обавештења (право прече куповине), при чему је дужан и да наведе да ли ће се користити правом из члана 136б овог закона.

Право прече куповине из става 1. овог члана разлучни, односно заложни поверилац може вршити и преко лица које је са њим повезано у смислу закона којима се уређују  привредна друштва, уз достављање доказа да се ради о повезаном лицу.

У случају да је разлучни, односно заложни поверилац уложио примедбу на предложену продају у складу са чланом 133. став 7. овог закона, рок за вршење права прече куповине из става 1. овог члана почиње да тече од дана достављања одлуке суда по тој примедби разлучном, односно заложном повериоцу, а продаја се не може спровести пре истека тог рока.“

 

Члан 34.

У члану 139. став 3. после тачке 4) додаје се тачка 4а) која гласи:

„4а) износ средстава резервисаних за исплату повериоцима за случај накнадних пријава потраживања из члана 130. став 2. овог закона;“.

 

Члан 35.

У члану 148. став 2. после речи: „стечајног поступка“ додаје се запета и речи: „.али не пре доношења решења о главној деоби.“

 

Члан 36.

У члану 155. став 1. после речи: „банкротство“ бришу се запета и речи: „а посебно ако постоје економско оправдани услови за наставак дужниковог пословања.“

 

Члан 37.

У члану 156. став 1. тачка 4) мења се и гласи:

„4) висину новчаних износа или имовину која ће служити за потпуно или делимично намирење за сваку од класа поверилаца, као и средства резервисана за повериоце оспорених потраживања, начин измирења потраживања и временску динамику плаћања;“.

У тачки 6) речи: „главних елемената“ замењују се речју: „мера“, а после речи: „плана реорганизације“ запета и речи: „ако их је могуће одредити“ бришу се. 

У тачки 10) речи „као и износ и динамику исплате награде за његов рад“ замењују се речима: „износ и динамику исплате награде за његов рад, уз навођење поступка за његову промену;“.

Тачка 13) мења се и гласи:

„13) процену вредности имовине, као и процену новчаног износа који би се добио спровођењем реорганизације и уновчењем имовине спровођењем банкротства, за сваку од класа поверилаца, израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља);“.

Тачка 16) мења се и гласи:

„16) предлог за именовање чланова комисије поверилаца, ако је планом предвиђено њено постојање;“

Тачка 19) брише се.

У ставу 2.  реч: „лица“ замењује се речју: „лице“.

У ставу 4. тачка 2) мења се и гласи:

„2) потписану изјаву већинских поверилаца по вредности потраживања сваке планом предвиђене класе да су сагласни са садржином плана реорганизације и спремни за његово усвајање;“

Тачка 4) брише се.

У тачки 5) речи: „ванредни извештај ревизора“ замењују се речима: „ванредни извештај са мишљењем ревизора о финансијским извештајима стечајног дужника,“.

У тачки 7) запета и речи: „као и начина намирења тих обавеза“ бришу се.

 

Члан 38.

У члану 157. став 1. тачка 7) после речи: „заложног права“ додаје се запета и речи: „уз сагласност имаоца заложног права“.

Тач. 11) и 13) бришу се.

Став 2. мења се и гласи:

„У случају да је планом реорганизације предвиђена мера претварања потраживања у капитал стечајног дужника, предлагач је дужан да у прилогу плана реорганизације достави процену капитала стечајног дужника,  извршену од стране овлашћеног стручног лица, не старију од шест месеци.“ 

Ст. 5, 6, 7. и 8. бришу се.

Досадашњи став 9. који постаје став 5. мења се и гласи:

„Спровођење мера предвиђених планом реорганизације, а нарочито измене у структури капитала стечајног дужника и отуђење или друго располагање непокретном имовином која је евидентирана као друштвена својина, не може се вршити супротно одредбама закона којима се уређује заштита друштвеног капитала у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом, односно којима се уређује заштита имовине која је евидентирана као друштвена својина у задругама. Подносилац плана реорганизације дужан је да у прилогу плана реорганизације достави претходну сагласност на план реорганизације, издату од стране организације из члана 19. став 2. овог закона, а та организација у поступку давања претходне сагласности на план реорганизације поступа са нарочитом хитношћу и дужна је да донесе акт по захтеву за давање претходне сагласности у року од 15 дана од дана пријема захтева.“

 

Члан 39.

У члану 158. став 5. тачка 4) брише се.

После става 7. додају се ст. 8, 9. и 10, који гласе:

„Ако је пре доношења одлуке по предлогу повериоца за покретање стечајног поступка стечајни дужник поднео предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, стечајни судија ће прво решавати по предлогу стечајног дужника за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације. 

Уколико је предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације правноснажно одбијен, односно одбачен, стечајни дужник је овлашћен да поднесе нови предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације. 

У случају да је пре подношења предлога из става 8. овог члана против стечајног дужника поднет предлог за покретање стечајног поступка од стране повериоца, суд ће прво решавати по предлогу за покретање стечајног поступка који је поднет од стране повериоца.“

 

 

Члан 40.

У члану 159. став 1. после речи: „позива све“ реч: „познате“ брише се.

После става 1. додаје се нови став 2, који гласи:

„Рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану се одржава најкасније у року од 90 дана од дана доношења решења о покретању претходног поступка из става 1. овог члана.“

Досадашњи став 2. постаје  став  3.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 4. запета иза речи: „у складу са унапред припремљеним планом реорганизације“.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 5. речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 4.“.

Досадашњи став 5. постаје став 6.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 5. речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 4.“.

У досадашњем ставу 5. који постаје став 6. речи: „из става 3.“ замењују се речима: „из става 5.“.

У досадашњем ставу 6. који постаје став 7. речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 4.“, а тачка 2) мења се и гласи:

„2) позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају садржину унапред припремљеног плана реорганизације или основ или висину планом обухваћених потраживања, доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у "Службеном гласнику Републике Србије".“

У досадашњем ставу 7. који постаје став 8. речи: „из става 2.“ замењују се речима: „из става 4.“.

У досадашњем ставу 8. који постаје став 9. речи: „рока од 30 дана од дана објављивања огласа из става 3. овог члана“, замењују се речима: „рока од 60 дана од покретања поступка  из става 1. овог члана.“

Ст. 9, 10, 11, 12. и 13. бришу се.

 

Члан 41.

После члана 159. додају се називи и чл. 159а и 159б, који гласе:

 

„Примедбе на унапред припремљени план реорганизације и измене плана

 

Члан 159а

Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.

Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе достави надлежном суду у року од 15 дана од истека рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона.

Одговори на примедбе достављени по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.

Предлагач може, у року из става 2. овог члана, само једном извршити измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.

У случају да предлагач суду достави измењени план током претходног поступка из става 1. овог члана, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему:

1) предлагач није у обавези да уз измењени план суду доставља изјаве већинских поверилаца из става 156. став 4. тачка 2) овог закона;

2) суд је дужан да састави и објави оглас о одржавању рочишта за одлучивање о предлогу и гласање о плану у складу са чланом 159. ст. 4-8. овог закона;

3) на одржавање рочишта за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације примениће се одредбе члана 159.  став 9. овог закона. 

 

Провера тачности података из плана и мера обезбеђења

 

Члан 159б

Током претходног поступка из члана 159. став 1. овог закона стечајни судија може, на захтев заинтересованог лица или по службеној дужности, ангажовати стручна лица у циљу утврђивања тачности података из унапред припремљеног плана реорганизације, као и ради обављања других послова које суд одређује решењем о њиховом именовању. Трошкови ангажовања стручног лица представљају трошкове претходног поступка.

Стручно лице из става 1. овог члана дужно је да своја изјашњења доставља суду најкасније осам дана пре одржавања рочишта за расправљање и гласање о плану реорганизације.

На предлог подносиоца плана или по службеној дужности, стечајни судија током претходног поступка из става 1. овог члана може одредити меру спречавања промене финансијског и имовинског положаја стечајног дужника, која обухвата:

1) именовање привременог стечајног управника;

2) забрану плаћања с рачуна стечајног дужника ако рачуни стечајног дужника нису блокирани, без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, односно дозволу плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника, ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;

3) забрану располагања имовином стечајног дужника без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника;

4) забрану одређивања и спровођења извршења или покретања поступка вансудског намирења према стечајном дужнику;

5) забрану организацији која спроводи принудну наплату да спроводи налоге за принудну наплату са рачуна стечајног дужника.

У случају повреде забране располагања из става 3. тачка 3) овог члана, примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.

Мера обезбеђења из става 3. овог члана важи до правноснажног окончања претходног поступка из члана 159. става 1. овог закона, а најдуже шест месеци и не може се поново одредити у истом поступку. Стечајни судија може укинути ову меру и пре истека тог рока.

Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија утврђује решењем за које намене се могу вршити плаћања с рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије.

Рачуни стечајног дужника који су на дан подношења предлога из члана 158. овог закона блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка − остају блокирани и даље до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.

Решење којим је одређена мера из става 3. овог члана истог дана се доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника, односно како би се омогућила плаћања у складу са ставом 3. овог члана.

Ради одлучивања по предлогу за одређивање мере обезбеђења из става 3. овог члана стечајни судија може заказати и одржати посебно рочиште.“

 

Члан 42.

У члану 160. став 2. мења се и гласи:

„Стечајни судија на захтев заинтересованог лица може извршити процену висине потраживања за потребе гласања.“

Став 3. мења се и гласи: 

„Ако је суду достављена само једна процена у смислу става 2. овог члана, стечајни судија ће процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине утврдити на основу те процене. У случају сумње у достављену  процену судија може наложити да се ангажује друго овлашћено стручно лице (проценитељ) који ће извршити нову процену.“

Став 6. брише се.

У досадашем ставу 7. који постаје став 6. речи: „чл. 161. до 164.“ замењују се речима: „чл. 161. до 164б“, а речи: „поступак стечаја“ замењују се речима: „претходни поступак стечаја“.

У досадашњем ставу 8. који постаје став 7. после речи: „плана реорганизације“ додаје се запета и  речи: „као и трошкове претходног поступка стечаја,“. 

 

Члан 43.

У члану 161. став 1. после речи: „могу поднети“ бришу се речи: „стечајни дужник,“, а после речи: „власници најмање 30% капитала стечајног дужника“ додаје се запета и речи: „ако на првом поверилачком рочишту није донето решење о банкротству“.

После става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„У случају да предлагач плана реорганизације није стечајни управник, стечајни управник има обавезу да активно сарађује са овлашћеним предлагачем и да му пружи податке о имовини и обавезама стечајног дужника, као и све друге податке од значаја за припрему плана пословања и плана реорганизације стечајног дужника.“

У досадашњем ставу 2. који постаје став 3. речи: „који предложе стечајни управник или стечајни дужник“ замењују се речима: „који предложи стечајни управник“.

 

Члан 44.

У члану 162. ст. 2. и 3.  бришу се.

 

Члан 45.

У члану 163. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„Предлагач је овлашћен да у оквиру истог стечајног поступка, по пријему примедби поверилаца и у року из члана 164а став 2. овог закона, само једном изврши измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.“   

У досадашњем ставу 2. који постаје став 3. после тачке 2) додаје се тачка 3) која гласи:

„3) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана.“

У досадашњем ставу 3. који постаје став 4.  речи: „подносилац плана“ замењују се речима: „предлагач плана“.

 

Члан 46.

Члан 164. мења се и гласи:

„Стечајни судија заказује и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 90 дана од дана подношења предлога плана реорганизације.

План реорганизације суд, без одлагања, доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.

Оглас о рочишту за разматрање плана реорганизације и гласању од стране поверилаца суд објављује на огласној и електронској огласној табли суда, у „Службеном гласнику Републике Србије“ и у једном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

У огласу се наводи пословно име и матични број стечајног дужника, име, односно пословно име предлагача, дан и место одржавања рочишта и поступак гласања, као и начин на који се сва заинтересована лица могу упознати са садржином плана.

Оглас из става 3. овог члана мора да садржи и позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог плана реорганизације којима оспоравају садржину плана реорганизације, или основ или висину планом обухваћених потраживања, доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 3. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.“

 

Члан 47.

            После члана 164. додаје се назив члана и члан 164а, који гласи:

 

„Право гласа и класе потраживања

 

Члан 164а

Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 164. став 5. овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.

Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе заинтересованих лица достави суду у року од 15 дана од истека рока из члана 164. став 5. овог закона.

Одговори на примедбе достављени по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.

Рочиште за гласање о плану реорганизације  не може се одржати пре истека рока од 60 дана од дана подношења плана реорганизације суду.

У случају да предлагач суду достави измењени план реорганизације, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему ће се применити одредбе члана  164. овог закона и ст. 1-3. овог члана. 

Измењени план реорганизације суд без одлагања доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.“

 

Члан 48.

У члану 165. став 3. мења се и гласи:

„Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраживања поверилаца деле се најмање на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања према исплатним редовима. За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине.“

Став 4. брише се.

Досадашњи став 5. који постаје став 4. мења се и гласи:

„Разлучни поверилац, односно друго заинтересовано лице, овлашћен је да суду за потребе процене из става 3. овог члана достави процену вредности оптерећене имовине израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља). За износ потраживања који стечајни судија процени, на основу образложене оцене свих достављених процена, да се разлучни повериоци не могу намирити из оптерећене имовине, разлучни повериоци остварују право гласа у оквиру класе потраживања у коју би њихово потраживање било разврстано да не постоји предметно обезбеђење.“

Ст. 6.-15. бришу се. 

           

Члан 49.

            После члана 165. додају се називи и чл. 165а и 165б, који гласе:

 

„Класе поверилаца

 

Члан 165а

Стечајни судија може наложити или одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим случајевима:

1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраживања такве да је оправдано формирање посебне класе;

2) ако су сва потраживања у оквиру предложене посебне класе у значајној мери слична, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 3. овог члана. 

Лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условима као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у које је разврстано њихово потраживање.

Посебна административна класа потраживања може бити формирана из административних разлога ако постоји више од 100 потраживања чији износи појединачно не прелазе 50.000 динара, под условом да суд одобри формирање такве класе. Потраживања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраживања и ако је очигледно да ће бити довољно расположивих средстава за претходну исплату потраживања из класа које су формиране у оквиру првог и другог исплатног реда.

 

Гласање и усвајање плана реорганизације

 

Члан 165б

Пре почетка гласања, суд обавештава све присутне на рочишту о резултатима гласања писменим путем (гласање у одсуству). 

План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обичну већину потраживања од укупних потраживања поверилаца у тој класи.

Класа поверилаца чија потраживања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена у новцу пре почетка примене плана реорганизације не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен.

План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате све класе које гласају о плану и ако је у складу са одредбама овог закона.

Даном почетка примене плана реорганизације сматра се дан одређен планом реорганизације, с тим да тај дан не може бити пре дана правноснажности решења о потврђивању плана реорганизације, нити по истеку рока од 30 дана од дана правноснажности тог решења.

Ако се у стечајном поступку поднесе више од једног плана реорганизације, о њима се гласа по редоследу подношења, а усвојеним се сматра план реорганизације који је први изгласан.

Ако план реорганизације, осим плана из члана 158. овог закона, не добије потребан број гласова,  над стечајним дужником се спроводи банкротство.“

 

Члан 50.

У члану 167. после става 1. додају се нови ст. 2, 3. и 4, који гласе:

„Хипотека, односно заложно право на покретним стварима и правима, као споредно право везано за обезбеђено потраживање које је обухваћено планом реорганизације, наставља да постоји као средство обезбеђења тог потраживања у мери у којој није намирено, односно у мери у којој то средство обезбеђења није измењено у складу са планом реорганизације.

Катастар непокретности, односно други регистар заложног права, на захтев хипотекарног, односно заложног повериоца или стечајног, односно заложног дужника, врши измену података уписане хипотеке, односно заложног права на покретним стварима и правима, сагласно условима измирења тог потраживања у складу са планом  реорганизације који се доставља уз такав захтев са решењем о потврђивању тог плана снабдевеним клаузулом правноснажности.

Хипотека, односно заложно право на покретним стварима и правима, представља средство обезбеђења потраживања до максималног износа хипотеке, односно заложног права уписаног у катастар непокретности, односно други одговарајући регистар, а у случају да је износ обезбеђеног потраживања смањен катастар непокретности, односно други регистар заложног права врши измену података уписане хипотеке, односно заложног права на покретним стварима и правима.“

Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 5. и 6.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 7. речи: „Доношењем решења“ замењују се речима: „Правноснажношћу решења“, а после речи: плана реорганизације“ додају се речи: „у стечају“ и запета.

Досадашњи став 5. који постаје став 8. мења се и гласи:

„План реорганизације или унапред припремљени план реорганизације чије је усвајање потврђено правноснажним решењем суда не може се мењати, осим по правилима за закључење вансудског поравнања, али је стечајни дужник пре или након истека рока за спровођење плана овлашћен да поднесе нови предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.“

 

 

Члан 51.

Члан 168. брише се.

 

 

Члан 52.

Члан 170. мења се и гласи:

„На хартије од вредности које се учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на издавање проспекта и прописи о преузимању акционарских друштава, као и прописи којима се уређују привредна друштва у делу који се односи на поништавање акција и заштиту поверилаца у случају смањења капитала.“

Члан 53.

Члан 173. став 1. тачка 2) после речи: „реорганизације“ додају се речи: „или ако је такво поступање, односно непоступање планом утврђено као стечајни разлог.“

У ставу 2. после речи: „дошло до“ додају се речи: „једне од следећих последица“.

 

Члан 54.

Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 55.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, a примењује се од 1. фебруара 2017. године.

 

 

 

 

 

 


Lokacija:


Гостовање у Београдској хроници 16.10.2017.

Овде можете погледати наше гостовање у емисији Београдска хроника 16.10.2017.

  • Допис председници Владе Србије Ани Брнабић

    Савез стечајних управника Србије упутио је апел председници Владе Србије Ани Брнабић да се Закон о изменама и допунама Закона о стечају ne донесе на брзину и полујавно, јер то може изазвати многе негативне последице.  Добривоје Петровић, председник СУСУС-а истиче да је само 15 дана ѕа спровођење јавне расправе о поменутом нацрту премало за овако “обимну, сложену  и значајну област”.

    Допис у целости можете прочитати на овом линку